radno putovanje

Zapravo, ocu da pisem o ovome, jer je zivot koji sada vodim, i pored toga sto se sve oko mene promenilo, ostao isti! Pobeci od sebe je, pokazalo se, nemoguce, a ja od sebe, zbog sebe, na drugi kraj sveta!
Trenutno, u 4 sata ujutru, brod na kojem robujem uplovljava u prelepi Montego bay, Jamajka. Nista od toga ne vidim jer je mrak,ustvari,nista od toga ne vidim jer kabina nema prozor,ali barem cu surta imati priliku da osetim tlo pod nogama. Prebacuju me u drugi zatvor, pa se sutra iskrcavam, sacuvaj me boze samu i od zenske vrste, i to one bele, medju "smernim" domorodcima!

Sve mi mutno

         Maglo, moja prelepa, bozanska, sveobuhvatna, bolesna maglo! Za tebe zivim, za dane u kojima vladas, sablaznjavas ljude pa ostaju u svojim kucama. Ulice ove samoprozvane metropole nisu najlepse kad su pod snegom, nego kad su prazne.
         Ljudi su bas ruzan nakit, a nista ih ne brise tako dobro kao divna, gusta, maglica. Kad je kisa, oni pod kisobrane, protiv vetra se bore jaknama i dzempercinama, a u snegu vecina nesrecnika cak i uziva!
         Slepilo,sve samo ne slepilo! "Ma super se ja snalazim u magli, vozim ko da nije nista,al' udarice me neka budala 100%, bolje da ne idem!''. I bolje je, sa obzirom na koncentraciju budala i magaraca u ovom gradu (neracunajuci sebe, nit' vozim, nit' sam odavde), ostati u krevetu! I tako grad postaje vlasnistvo onih hrabrih, dobro, pesaci kao manje, a vozaci vise hrabri, raj na zemlji gde si lisen suocavanja sa budalama, a cak i da ih sretnes, produzi, pa kasnije :"Sorry brate, ne videh te od one magle,sunce joj..."!
         Odoh do Kale,skiljeci ali sa velikim osmehom!